Otvaram kutiju davno zaboravljenu. Puna je raznih papirića, već požutelih i pronalazim mali dnevnik. Setno se nasmejah i otvaram lagano. Gledam datum. O kako je ovo bilo davno…. 1985-ta godina. Rukopis moj i prepoznajem kada sam žurila a kada mirno pisala.
Ne znam ni što sam otvarala taj deo ormana i pogledala u poslednju policu. Ali dobro. Krećem lagano.
O devojko draga, ti koja si ovo pisala, kako si samo bila naivni emotivac, romantik. Doduše nisam emocije uništila u sebi ali naivna ne mogu biti nakon mnogo suza i borbi, sa ljudima i samom sobom. Čitam i ne prestajem. Vuče me da saznam gde sam pogrešila. Gde sam se spotakla. Pronalazim ali sada, u ovim godinama.
Tada sam bila zaslepljena, mlada i verovala sam u ono što mi sada samo dodje kao prašina.
Nastavljam da čitam i dolazim do dana koji je bio okupan mojim suzama. Zbog čega? Zbog jednog dečka koji me je povredio. Taj isti dečko mi je kasnije postao suprug.
Nisi čitala devojčice moja dnevnik i pustila si da neke stvari prodju tek tako. Prećutno si pristala na sve.
Zatvorih dnevnik, suza mi krenula i ajd da umutim kafu i nastavim.
Nerviraš me devojko draga. Moram kafu da popijem. Zapila bih cigaretu iako ne pušim. Uzdahnula sam i uz vruću kafu nastavila.
Dani su se redjali. Bilo je smeha, vratio me u diskoteku, kod drugarice na spavanju, kod sestre na rodjendanu. Na jednog Miloša sa najlepšim plavim očima kome sam se svidela a i on meni. Namerno sam prošla njegovom ulicom da me primeti. I primetio me. Bože kako smo se mi voleli i šetali. Pogačice dve u pakovanju i jogurt trougao smo oboje voleli. Lepi dani.
Evo mi i druga Spaleta. Odlazim kod njega na ručak jer me njegova majka obožava. Pišem o svemu. O smrti te iste drage žene. I opet mi suza krene.
Batali taj dnevnik više, mislim ja. Ali ne vredi. Vuče me da vidim i pročitam sve. Na svakoj strani cvetić. Tako sam počinjala dan.
Lagano zatvaram dnevnik.
Ma što bih dalje i čitala. Vraćam ga u kutiju, pronalazim papiriće od drugarica i nešto mi toplo oko duše. Rasute po svetu sve sada. Vreme je učinilo svoje.
Zatvaranjem dnevnika zatvorila sam i pisanje jedne drage devojke. Mnogo toga bih joj rekla sada ali me ne bi razumela. Ne bih razumela ni ja nju ali joj opraštam za par loših odluka. Verovala je. Opraštam joj i ove suze danas. Trebale su mi.
🦋 SuziSju 🦋 