Nisam… 🌹

Nikada se nikome nisam svetila. I kada sam bila povredjena ja sam iz toga naučila. Tada u tom trenutku nisam znala ali vremenom sve dodje na svoje.

Trudim se da u svakom čoveku pronadjem onu mrvu dobrote i tako je posmatram. Mržnja može samo mene da izjede a to ne želim. Pustim da vreme posloži kockice. Ponekad sam nestrpljiva (recimo često) ali sebe kočim da ne kažem ili uradim nešto zbog čega bih se kajala.

Ne ubedjujem nikoga da voli onog ili onu koju ne želi. Ne mešam se u tudje odluke. Mogu da ne budem saglasna sa istim ali svoje mišljenje dajem samo ako sam pitana. Jednom sam se opekla i nikada više.

Jednom sam bila u braku i rekla sam nikada više. Ko to zna?

Jednom sam imala divnog čoveka pored sebe, nakon toga, a da li ću opet? Ne mislim o tome.

Realno mnogo je kukavica koji se plaše da pruže a i da prime emociju.

Mnogo je onih koji prsten nose na ruci a razvedeni. Od koga? Zapeli u prošlosti opterećeni bivšom ženom, decom, unucima, rodbinom, kumovima. Meni takav poluproizvod ne treba.

Ili je moj u kompletu ili mu rane vida neka slaba karika kojoj je mrvica pažnje dovoljna. To nije moj film.

A ja uživam. Onako istinski u samoći jer usamljena nisam. Čim zakoračim u stan okružena sam ljubavlju. Ujutru preko video poziva uživam u licima ćerke i unuke. Eto meni još ljubavi.

Da li će neka glava da bude pored mene na jastuku? Ne opterećujem se dokle god Luna hrče jako.

Nisam za malene veseljake i muškarce koji sem stava imaju samo alat da stave. Ko nema snage za moje ludilo je svestan toga. I meni ih bude žao u neku ruku. Ali…život ide dalje. Gazi i ne čeka ništa.

I kada svi odu ono što ostaje je tišina. Ponekad ona daje najbolje odgovore.

Sitnicama bojim svoj dan. Probajte.