Ožiljci 💫

Rumi je jednom rekao: “Ožiljci su mesto gde u vas ulazi život.”

Svaki ožiljak koji imam je tu sa razlogom. Tako ću to shvatiti. U periodu života kada su nastajali mislila sam da su kazna. Ali za šta? Odrasla sam u porodici gde niko nije ni mrava zgazio. Gde su se poštovale prave vrednosti. Pa opet je život odlučio da mi lupi par šamara. Preživela.

Da li je bilo lako? Ne ali zar je išla u ovom životu lako?

Od prvog udaha pa do poslednjeg….ništa nije lako.

Mnogo borbe i životnih putovanja u nepoznato.

Imam vidljive ožiljke. Jedan na vratu, jedan na licu, jedan na nozi, na ruci. Imam i one nevidljive koji me najviše brinu. Povremeno me sete na dane kada su nastali pa zaćutim. Taman toliko da kažem sebi: Ej ženo, pa iza tebe je. Osmeh i vozi dalje.

Jer i kada kiša pada – prestane. Nakon mraka se pojavljuje svetlo. Tako nam govori da ništa nije večno na ovom svetu. I to je odlično. Nije večna bol a ni radost.

Uvek se setim one dve kutijice koje otvaramo kada nam je dobro ili loše. U svakoj od njih piše “I to će proći”.

Svaka borba je korak napred.

Zato nemam problem da kažem i pokažem šta osećam. Ne čekam da se neko seti mog postojanja. Sama kažem da postojim. Ili zbunim ili ljubim. Trećeg nema.

Svoju snagu čuvam u osmehu i kada mi do njega nije. Čuvam je u ljubavi prema životu koji mi je dat, prema pesmi, prema kafi sa drugaricom, u šetnji sa psima u ljubavi moje mačke.

A život tako ume da nam zatvori vrata i da nas tera da grabimo napred. I uvek ali uvek nam pokaže da postoje dve vrste boli. Ona koji nas menja i ona koja nas boli. Od obe učimo.

I naučila sam na teži način da imam samo ovaj život. Nemam nameru da stojim u mestu i plačem kao da sam mleko prosula. Ne dam lošim ljudima da me promene, da utiču na moje misli.

Ne dam da ovu dušu sa ožiljcima ruže i gaze.

Svaki ožiljak je mapa mog života. Ne brinem šta mi je život oduzeo već planiram šta ću sa onim što mi je ostalo. Jer kako god, ne postoji bolji osećaj kada znam šta znači biti živ.