Tako neki dan

Ništa u životu ne tražim. Puštam da me nosi dan. Pa kako me ponese. Ponekad ustanem a srce jako lupa kao da negde žurim. A ne žurim. Ostala je navika da spremim doručak i pozovem Tam bar tri puta za školu, da dam pare za užinu ako nisam. I pitam se ponekad odakle mi ove godine. Sve mi se čini da sam mogla još toga da uradim, da obidjem, da vidim. I budem tako neko jutra besna jer sve ono što sam želela nisam uradila. A onda se okrenem, vidim koliko mi je ćerka velika, koliko je unuka porasla i nasmešim se. Dok dišem uvek će mi nedostajati neka mrvica❤️