Postoje trenuci u zivotu kada vam bude drago što upoznate neke ljude, što osete potrebu da potpunom neznancu otvore dušu. Otišla sam do veterinara po neki lek i dok sam čekala ulazi stariji bračni par u pratnji mladje žena. Deka drži u naručju malenog psa.
Gleda me devojka i kaže: Našli su je pre dva dana ali joj danas nije dobro. Okrećem se ka baki a ona me pogleda i kroz suze: Našli smo je ispod tezge i hoću da je čuvam. Nama je sin umro prošle godine. Hoće li biti dobro?
Pogledam je, stavim ruku na rame i kažem: Hoće ❤️
Došli ste na pravo mesto i oni će joj pomoći znam. Pogleda me ona opet pa mi se nasmeje. Deka sedi i ćuti a melena bež devojčica ćuti. Platim svoj račun i baka me pogleda: Nju je nama sin poslao znam to. Jeste sigurno.
Stavim joj ruku na rame i kažem: Čuvajte je i budite dobro.
Nasmejala se i pogledala me kao da je tražila potvrdu od mene. Izašla sam iz ordinacije i plakala do kola. Koliko je samo tuge i ljubavi bilo na jednom mestu. Koliko vere i želje da pomognu tom malenom biću. ❤️
🦋 SuziSju 🦋 