Kažu da sam jaka žena, fajter ali sam toliko slaba kada se bliži dan odlaska put Srbije. I šta nazvati domom? Kako podeliti srce na dva i biti srećan? Verujte mi veoma teško.
Dom je tamo gde ti je srce – kažu. Moje je zbunjeno.
Svako treba da ima svoj život i toga sam svesna ali vam tu količinu nedostajanja ne mogu opisati. Ono što me uvek gura napred je njihova sreća. I dok je tako dobro je. I opet ću u avionu plakati jer nisam cela. I opet ću odćutati vožnju od aerodroma do stana, zahvaliti se taksisti što me je dovezao kući. Nasmejati i
zagrliti pse i mačku. Mnogo ljubavi oko mene i mora srce na dva ali neka ga. Dokle god bude kucalo to mu je sudbina. ❤️
🦋 SuziSju 🦋 