Miris doma 💖

Namerno ne želim da skinem slova koja smo zalepili kada smo ušli u stan. Tu su 18 godina. Sete me da je u toj sobi spavala moja Tam, gde je uvek vladao kreativni haos. Vrate me u dane koji su bili lepi, u dane koje smo obe suzama obojile.

Mora uvek da postoji taj životni balans. Ovde smo sazrevale, svaka na svoj način ali smo gurale. Padale i ustajale…..same. Oslonjene jedna na drugu kada je trebalo.

Od jednog deteta dodjoh do mlade žene koja mi svakim postupkom pokazuje da me je dobro slušala.

Način na koji pazi svoje dete, kako kuva, kako se bori. Bile smo u ovoj sobi više puta pune pitanja: A šta sutra? Kako izdržati?

I izdržale smo…. krenule dalje,

svaka kako najbolje ume, ali vezane do granica mogućeg.

Ova soba je sada moja.

Kad ulazim pogledam u slova i nasmejem se…. Tada nisam mogla ni da zamislim gde će je put odvesti ali mi je drago da je izabrala pravi.

Volim miris svoga doma, volim ova slova jer znam da je uvek tu pored mene iako je 1600 km daleko. ❤️❤️❤️