Ma ne tražim ja ništa od godina koje su ispred mene. Imam osećaj da sam u vozu koji me vozi lagano. Svaka stanica jedna godina koju sam napunila. Izmedju stanica bude uvek svega, smeha, suza, lepih predela, ružnih i čekam tu novu stanicu.
I kada dodje pogledam ko silazi i produžim dalje. Obećam sebi da ću do sledeće biti pametnija, srećnija i da ću tu vožnju ispuniti veselim bojama.
Jednog dana ću sići iz ovog voza i želim da mi osmeh ne silazi sa lica.
Znam da ću nekome nedostajati ali će to biti samo moja stanica. Njihove su mnogooo daleko od mene i tako treba biti. Nadam se da će me sačekati otac i naša prva pudla Eli, moguće da će tamo biti Dora i Luna. Gledano sada…. Ide ovaj voz lagano a i ja sa njim.
🦋 SuziSju 🦋 