Sve će proći. I dani kada sam bila mnogo srećna, dani kada sam bila tužna, zabrinuta. Proći će i osećaj potrebe za nekim. Osećaj gladi, osećaj sitosti. Jedvačekanje će proći i postaće mi svejedno. Prolazi lagano život i ja sa njim.
Vozi me negde i imam osećaj da sam na koloseku koji samo ja vidim. Naruži mi neki dan i taj put i sve mi je teže da se vratim. Još uvek pronalazim ONO nešto da mi vrati snagu. Dokle god bude tako dobro je. Dok ovo pišem Luna moja me gleda u oči, stavlja šapicu na moju nogu gura njuškicom. Ok, shvatila sam… vreme je za igru. I da, osmeh je obavezan. Bez njega ne započinjite dan. 🌹❤️
🦋 SuziSju 🦋 