Nazvala bih ovo priča o njoj i neka se zove Mila.
Rodjena je kao peto dete u porodici. Namučili su se roditelji da ih sve odškoluju. Tri brata i dve sestre. Svi su radili u selu i studirali u gradovima gde su otišli zbog toga. Ali su se vraćali redovno i pomagali roditeljima.
Majka je zbog bolesti oslepela i njihov otac je podneo veliku žrtvu zajedno sa njima. Svo petoro dece su izveli na pravi put.
Mila je studirala u Bg-u i dala sve u roku. Našla posao i grabila da bude što bolja. Ulazi u vezu sa čovekom koji je bio 10 god sa jednom devojkom.
Razlog raskida je njegova nemogućnost da ima decu. Mili to nije smetalo jer su se voleli. Verujte mi na reč ono je bila ljubav za poželeti. Svesno se odrekla potomstva ali je našla ljubav o kojoj možemo da sanjamo. Bar većina nas.
Nakon 15 god veze i braka jedno jutro Mila ostaje bez njega. Njen dragi umire od pucanja velikog krvnog suda u stomaku. Odlazim da je vidim i ne znam šta bih joj rekla. Godinama je pokušavala da sebe izdigne, da živi i dalje. Prihvatila je decu svojih braće i sestre koji su poźeleli da studiraju kao svoje. Dala im dom a oni su joj uvek sve vraćali ljubavlju.
Jednog dana Mila doživljava moždani udar. Braća i sestra sa decom su brinuli o njoj. I izvukla se. Počela je da radi opet. Da čita i uči.
Uvek sa mnogo topline pogleda slike moje ćerke i unuke a svaki put joj vidim suzu koju vešto krije.
“Ista je Tamara jel da?” Jeste, ista je. Vidi joj okice, vidi koliko liči na majku. Neka ih sreća prati.
I tako, Mila živi i ide napred.
Juče je išla na groblje da svom Boži zapali sveću. A sutra će doći sa osmehom i pitati kako sam provela vikend.
Život ukratko. 🌹🌈
🦋 SuziSju 🦋 