Neću biti ista posle svega ovoga. Ne želim da mislim negativno. Nisam mislila ni kada su mi sa 29 god rekli da imam karcinom štitne žlezde, pa metastazu, tri operacije, nije metastaza, šetanje po onkološkom, ćerkin prvi razred u to vreme.
Nisam “pala” ni kada su nas bombardovali… bila jaka… tako je trebalo. Nisam plakala ni nakon trostrukok preloma skočnog zgloba, ni nameštanje zgloba nakon 15 dana da izbegnem operaciju. Bila jaka i kada je moj otac doživeo moždani udar i ostao nepokretan.
Preživela i bila jaka kada je muž imao dva infarkta u roku od tri dana. Pregurala razvod, ćerkino opadanje kose. Nisam pala ni kada su mi otkrili karcinom lica. Jeste da me doktorka isekla pošteno ali hvala. Bila podrška majci koja je dobila infarkt 10 meseci nakon smrti oca.
I tu nije kraj…. 17 sati strepela dok se ćerka poradjala…. ali dobih prelepu unuku pa nema cenu ništa. Ukočila sam se pre 6 meseci i opravljala se lagano. I sad korona oko svih nas. Pola duše mi je u Sweden kod ćerke a pola ovde. I neću biti ista nakon svega.
Umorila sam se iskreno a tek se zahuhtava sve. Uvek tražim to nešto dobro da me gura napred. I dok ovo pišem mislim na dve moje princeze. Na ćerku koja je moj ponos i na osmeh najlepši na svetu koji me tako slatko zove “baba” da bih joj sve dala.
Iza mojih 50 godina je bilo dosta toga i dobrog, ma odličnog. Kad pogledam malo bolje moj andjeo čuvar je dobro uradio posao. Samo neka nastavi ❤️
🦋 SuziSju 🦋 