Freja ❤️ 08.04.2017

Znali smo je ukupno dva dana ali ne želim da ostane bezimena i zaboravljena. Ne želim da bude samo jedna u nizu i zato pišem ovo o njoj. Ovo je za sve mile duše koje nisu imale sreću da budu nečije 😦

Ne znam ni gde je rodjena, ni ko je izbacio ali znam da je više nema. Dva dana pre nego što je pala videli smo je u kraju. Prelela pirgava, šarena devojčica.

Nije htela da ručka ali se ljubila sa našim psima.

Njene oči, njen pogled i mirnoća su joj dali nešto posebno.

Pojavi se tako ponekad neki pas zbog koga vam zadrhti srce, kome biste pomogli i više od onog što činite. Pas koji vas mazi pogledom.

Kaže ćerka da je bila na stanici busa i trežila je svog čoveka.

Nije ga našla ali je nakon dva dana pala i pronašla moju Tamaru i mene.

Izlazim sa posla hitno, pravac veterinar. Hladan sto metalni u ordinaciji, infuzija, lekovi… test kaže parvo. Ona leži na mojoj ruci i traži me pogledom. Kaže veterinar: Nije ovo dobro. Rekoh daj joj sve što treba ali sve. Nema odustanjanja.

Pogledom me traži dok prima infuziju i ne odvajamo oči jedna od druge. Gledam ja nju, gleda ona mene. Taj pogled pamtim još od 08.04.2008. god kada smo uspavali prvu pudlu. Znala sam šta se krije iza ali mi ne odustajemo.

Tamara je uzima u ruke i odnosima kod žene koja se javila u grupi za pse da je videla pre tri dana kod svoje zgrade. Htela je da pazi na nju.

Nije izdržala, uginula je to veče tiho, kao i što se pojavila.

Sahranila sam je sutradan, na devetu godišnicu od kako smo uspavali našu Eli, 08.04.2017-te.

Ovo je posvećeno svim kucama i macama, svim dušama od kojih ljudi okreću glavu.

Freja, nismo ti okrenule ledja ali smo stigle kasno 😢